MiG-21SMT, EDUARD, 1/48 ProfiPACK
Tekst i fotografije: Nenad Petkovski

21s-1Kvalitet i preciznost odlivka je odlika dobro poznatog proizvođača – Eduard. Kao i mnoge druge makete, za ovu možemo reći sve najbolje – od primamljivog šarenog boxart-a do idealno raspoređenih i upakovanih delova i sastavnice koje će pružiti pravo uživanje i preglednost tokom izrade.

MiG-21 – čuveni avion čije je makete tj. verzije Eduard obuhvatio skoro pa kompletno.

Verziju koju ću predstaviti je SMT ili lakše rečeno – „grbavi“. Profipack obezbeđuje kompletan obojeni ecovani enterijer ( instrument tabla i bočni paneli ) sa mnoštvom sitnih detalja, rezinske saćaste lansere i maske za providne delove koje uvek dobro dođu i skraćuju proces maskiranja. Dekali su priča za sebe – vrlo tanak film i odlična podložnost za tretiranje hemijom. Velika količina stensila i šema, maskirne i NMF pa ukoliko ste neodlučni kako ćete ofarbati maketu, jedini problem koji možete da imate je upravo i jedino taj.

Pz.Kpfw.III Ausf.C, MiniArt, 1/35
Tekst i fotografije: Saša Vulić

Ljubaznošću firme MiniArt iz Ukrajine stigao nam je model čuvenog nemačkog tenka oznake Pz.Kpfw.III poznatijeg kao Pancer III. Ovom prilikom se zahvaljujem MiniArtu na ustupljenj maketi.

Samo par godina pre početka Drugog svetskog rata predstavlja jedno od najzanimljivijih perioda sa stanovišta razvoja oklopnih jedinica. Nemačka je tih godina bila u obavezi da ne krši odredbe iz Versajskog sporazuma u čijem se 5. delu slaže da neće razvijati i proizvoditi oklopne jedinice. To je baš i nije sprečilo da planira budući razvoj ovog roda vojske. Zanimljivo je da su vojno-tehničku saradnju u to doba, a u svrhu razvoja oklopnih vozila imali sa SSSR-om. Iako neki nemački autori umanjuju značaj saradnje sa švedskom vojnom industrijom ne može se zanemariti uticaj revolucionarnog švedskog tenka imena Stridsvagn L-60 (Strv L-60). Sve se to dešava na samom početku 1934. godine, a još u januaru čuveni Hanc Vilhelm Guderijan predlaže doktrinu razvoja oklopnih jedinica. Ona podrazumeva izradu srednjeg tenka kao glavne okosnice snaga, a sposobnog da se sukobi u sa oklopnjacima protivnika. Osim vozila koje je kasnije dobilo oznaku III predlagalo se i izrada težeg (Panzer IV) i samohodke tj jurišnog topa (Sturmgeschütz – StuG). Plan za Pancer III je nosio naziv Probno motorno vozilo 619 (Versuch Kraftfahrzeug 619) i odmah je naišao na problem. Predlog je bio da se u vozilo ugradi 50mm top ali je tu naišao na otpor nemačke agencije za vojno naoružanje (Waffenamt) koje je smatralo da se u vozilo treba ugraditi top od 37mm kojeg je već bilo na zalihama u dovoljnom broju. Greška!

FW-190A-4, EDUARD, ProfiPACK, 1/48
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Nemački inženjer i konstruktor aviona Dr. Kurt Tank je ostavio dubok trag u istoriji vazduhoplovstva konstruišući čuvene familije lovaca FW190 i Ta-152 kao i četvoromotorac FW-200 Kondor koji su korišćeni u Luftwaffe-u tokom Drugog svetskog rata. Nekoliko puta do sada u predstavljanju maketa poznatih britanskih lovaca, savremenika navedenih vazduhoplova, spomenut je i FW-190 kao nedaća koja je primorala britanske konstruktore da provode mnoge besane noći u radu kako bi svojim lovačkim skvadronima omogućili da opstanu u borbama. Sve do pojave izuzetnog Spitfajera Mk.IX, nemački FW-190 je bio „sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“, naravno u svoju korist, do te mere da je Lovačka komanda RAF-a u dva navrata obustavila sve akcije kako bi izbegla velike žrtve u svojim redovima.

F-4C Phantom II, ZOUKEI-MURA, 1/48
Tekst: Miroslav D. Šljivić
Fotografije i video: Dušan Lekić (ScaleModelAircraft)

Jedan od prvih iz velike familije čuvenih supersonika tipa Phantom II je bila verzija F-4C koja je dobila svoj naziv nakon odluke da se sprovede unifikacija naziva tipova i podtipova svih vazduhoplova u američkoj vojsci (u svim vidovima).  Ovaj robusni i u isto vreme veoma agilni dvomotorac fantastične nosivosti  svoje prvo borbeno iskustvo je stekao u operacijama iznad Vijetnama gde nije imao ni malo lak posao hvatajući se u koštac sa veoma motivisanim severnovijetnamskim pilotima koji su leteli na odličnim Migovima 21 i ništa manje opasnim Migovima 17. F-4C je služio za zaštitu većim udarnim grupama bombardera a i sam je zbog svoje nosivosti bio u situaciji da bude isporučilac tovara na određenu lokaciju. Leteo je u sva tri vida američkih oružanih snaga i zbog svojih karakteristika tokom eksploatacije je bio prilično hvaljen i voljen od strane letača i dobro obučenog zemaljskog osoblja.