Heinkel He-280, EDUARD, ProfiPACK, 1/48
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Robert Lusser je bio alfa i omega poznatih avio konstrukcija po kojima je bio vrlo poznat i cenjen u nemačkim i evropskim vazduhoplovnim krugovima. Kao glavni asistent Vilija Meseršmita, učestvovao je u stvaranju Me-108 koji je bio prethodnik lovačke ikone Me-109 a za vreme njegovog šefovanja glavnim projektantskim biroom fabrike Meseršmit, nastao je i čuveni razarač Me-110. Tokom svog rada u Henkelu (Heinkel Flugzeugwerke) izuzetno nadareni Robert je vodio glavnu reč i u projektu poput He-219 Uhu (koji je u prvo vreme od strane Reichsluftfahrtministerium-a ocenjen kao suviše komplikovan) dok mu je rad na temi ovog pisanja, He-280, bio posebna poslastica. Skoro u isto vreme, i u Meseršmitu se razvijao program mlaznog dvomotornog lovca Me-262 kao i u Velikoj Britaniji projekat Meteor kod čuvene fabrike Gloster.

Grumman F-14A TOMCAT, TAMIYA, 1/48
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

VFX (Navy Fighter Experimental) je bio naziv razvojnog programa koji je nastao na osnovu borbenog iskustva F-4 Phantom II u Vijetnamu a iznedrio je izuzetan vazduhoplov koji je dobio oznaku F-14. Američka mornarica je uvođenjem ovog aviona u svoje skvadrone dobila izuzetno potentnu platformu koja joj je pomogla da još više učvrsti svoju superiornost na velikim i malim morima i okeanima. Tomket (Tomcat) je sa svim svojim karakteristikama bio ubedljivo najbolji palubni borbeni avion koji je bio u upotrebi tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka a posebna karakteristika su njegove odlične rakete AIM-54 Phoenix koje su predstavljale teško rešiv problem za eventualne suparnike. Zamenio je odlične Fantome (F-4 Phantom II) a njega su zamenili avioni F-18 (za mnoge poznavaoce za par nijansi slabiji vazduhoplov po svim pitanjima…). Na svu sreću, u američkom dresu,  nije imao mnogo prilike da puca (ne računajući dvoboje na filmskom platnu i kratke duele u Libiji i Iraku). Igrom sudbine, u vreme velikog prijateljstva sa šahom Rezom Pahlavijem, Grumman je uspeo da proda Iranu 80 Tomketa (od koji je jedan ostao u SAD). Vrlo brzo je stekao simpatije letača i tehničkog osoblja i bio je raspoređen na najbitnije strateške tačke. Uspešno je prekinuo izviđačke misije sovjetskih MiGova 25 a svoj puni borbeni potencijal je iskazao u ratu sa Irakom (i pored neverovatne „inkvizicije“ novih vlasti prema vazduhoplovcima u Iranskom RV-u i problema sa logistikom) u kojem je postigao pozitivan skor u odnosu na odlične Sadamove letače na Miražima,

MERSU – EDUARD, 1/48, Bf 109G in Finland, Dual Combo Limited Edition
Tekst i fotografije: Nikola Rađenović

Prepoznatljivost kompanije Eduard ogleda se u fenomenalnim i preciznim maketama koje pojavljuju u kutijama zajedno sa ecovanim delovima, vrlo praktičnim maskama za lakše farbanje prozirnih delova kao i velikim brojem različitih šema farbanja uz raznovrsnost dekala što čini ove makete pravim izazovom za svakog maketara. Ovako upakovane makete dobijaju „titulu” ProfiPACK maketa na koje je specijalno bila usmerena pažnja da bi se izvukao maksimum iz današnje tehnologije i da bi se dobila maketa dostojna pravog aviona, tenka ili nekog drugog objekta. Pored posvećenosti kojoj pridodaje svakom novitetu zasebno, specifičnost Eduarda je i u Limited Edition serijama koje su uglavnom Dual Combo pakovanja koja se sastoje iz dve kompletne makete namenjene prvenstveno maketarima koji su i strastveni kolekcionari određenih modela.

Messerschmitt Bf-109G-14, EDUARD, 1/48, ProfiPACK
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Glavni lovac nemačkog Luftwaffe-a tokom Drugog svetskog rata je bio Meseršmit Bf-109, oličenje elegancije i prilične ubojitosti u vazduhu a koji je došao sa crtaće table čuvenog profesora  Vilija Meseršmita (Willy Messerschmitt). Od početnih verzija Me-109 do krajnjih izvedbi Bf-109 ovaj avion je postao jedna od ikona Drugog svetskog rata. Uspešnost njegove konstrukcije pokazuje, pored efikasnosti u vazduhu, upravo i dugotrajnost koju je omogućila sposobnost prilagođavanja konstrukcije novim tehničkim rešenjima. Verzija G-6 je bila osnova za razvoj verzije G-14 koja je istrčala na teren tokom leta 1944. kada su zapadni saveznici uveliko prešli Lamanš i iskrcali se u Normandiji a Sovjeti čistili svoju Rodinu od zlog neprijatelja. Bf-109G-14 je tada bio poslednji krik u razvoju ovog poznatog lovca a u sebi je sadržao skoro sve zahteve za promenama iskusnih pilota koji su svoja zapažanja iz upotrebe ranijih verzija preneli konstruktorima. G-14 je dobio novi motor, već dokazani Erla poklopac kabine koji je pilotima pružao mnogo bolju preglednost okoline i još neke tehničke detalje koji nisu toliko vidljivi.