Hurricane Mk.I

Hawker Hurricane Mk.I
AIRFIX, 1/48 (#A05127)
Eduard #491104, FE1105 i EX712
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Iz bogate Hokerove (Hawker Aircraft Ltd.) ergele čistokrvnih lovaca čiji je idejni tvorac bio Sidni Kem (Sydney Camm)sa svojim timom, Hariken (Hurricane Mk.I) je predstavljao prvi onovremenski supermoderni avion koji je ušao u serijsku proizvodnju u Velikoj Britaniji. Niskokrilac sa uvlačećim stajnim trapom i zatvorenom kabinom, napravljen je oko novog motora Merlin u proizvodnji čuvenog Rols Rojsa koji je takođe bio glavna uzdanica među vazduhopovnim pogonskim agregatima tog doba. Prve serijske primerke je dobio RAF-ov čuveni 111. Squadron u decembru 1937. a već u aprilu/maju 1938. grupa naših pilota iz VVKJ predvođenih oficirom tehničke službe inženjerom Srbobranom Stanojevićem je uradila niz testiranja na aerodromu u Bruklendu u Velikoj Britaniji. Prva dva primerka ovog izuzetnog lovca u Kraljevinu Jugoslaviju su stigli već u decembru iste godine. Jugoslavija je bila prva zemlja (u Evropi) koja je dobila licencu za proizvodnju Harikena (mnogo više o celoj temi u vezi sa Hokerovim lovcima u KJ možete pročitati u knjizi „Hawker“ Aleksandra M. Ognjevića)... Hariken je svoje ratno krštenje imao u toku borbi iznad Francuske tokom napada nemačkih snaga na istu i na okolne zemlje kada je britanski RAF pokušavao da pomogne francuskom RV-u u odbrambenim akcijama. Interesantno je da su u čuvenoj bici za Britaniju piloti Harikena napravili skoro 60% svih nemačkih avio gubitaka dok je Spitfajer dobio veći deo slave. Hariken je bio vrlo robustan i čvrst avion sa odličnim karakteristikama u vazduhu, učestvovao je u borbama sve do kraja rata i pri tome je bio angažovan na svim vojištima.

Nakon dužeg niza decenija AIRFIX je 2015. izbacio na tržište ovu maketu (novi alat) koja još uvek dominira u svojoj razmeri po pitanju tačnosti i uverljivosti. Plastika u ovoj kutiji je vrlo ozbiljna osnova da se uradi odlična „kućna“ maketa za svoju policu kao i maketa koja se može uraditi (i nadograditi) kao takmičarska što je svakako po volji svakog maketara. U klasičnoj Erfiksovskoj „cipelarskoj“ kutiji se nalazi ukupno 125 delova od kojih jedanaest ide na prozirne delove među kojima su vetrobran i dva klizna poklopca kabine (u zavisnosti da li želite zatvorenu ili otvorenu kabinu), dva seta krilnih reflektora (na svakom krilu po jedan na napadnoj ivici), poziciona svetla, nišan i „svetlo“. Prozirnost i geometrija ovih delova je odlična. Interesantna je očigledna razlika između veličine poklopaca kabine jer ako se želi ostaviti otvorena kabina taj poklopac mora biti za nijansu širi zbog hrbata trupa. Na starim Erfiksovim Harikenima je bio jedan poklopac (takođe odvojen od vetrobrana) koji nije mogao da se komotno postavi na hrbat u otvorenu poziciju pa su se maketari dovijali na razne načine da to urade kako bi dobili otvorenu kabinu. Erfiks je sa ovom maketom napravio jedan veliki iskorak u odnosu na staru maketu Harikena i to se vidi već na samom početku pri sastavljanju kabine čiji se delovi postavljaju na ramenjače krila. Osnovu čini rešetkasta konstrukcija kabinskog dela koja na sebi  ima već izlivene neke delove. Nožne komande pravca, podni delovi kabine i pilotska palica čine posebne delove koji kada se postave na svoja mesta zajedno sa sedištem i leđnim oklopom/zidom daju baš dobar šmek tom prostoru. Taj centralni deo sa delom glavnih ramenjača krila se postavlja na donjaku krila koja je u kompletnom rasponu te u unutrašnjosti formiraju kutije stajnog trapa i kutije baterija mitraljeza Browning 7.7mm. E, tu se Erfiks takođe pokazao u dobrom svetlu jer je ponudio maketarima opciju isecanja otvora tih „mitraljeskih“ kutija te je to sve lepo označio
u sastavnici. Ako se ti otvori lepo i precizno iseku, pojavljuju se pregradni zidovi spomenutih mitraljeskih kutija u koje se spuštaju sasvim dobro izliveni delovi tela Browning mitraljeza (bez cevi jer se one ne vide u tom položaju). Pored tela mitraljeza (svaka baterija ima po četiri komada) uz njih idu i municione kutije i delovi strukture krila što sve zajedno daje jedan dobar „busy“ izgled. U ovom delu, ako postoji volja, maketar može baš da da sebi oduška u igranju sa autentičnim bojama, vošovima i upotrebom „drajbraš“ tehnike. Sklapanje trupa je jednostavno od dve polutke u koje se stavlja instro tabla i pregradni požarni zid između kabine i motorskog dela. Instrumenatlna tabla je urađena u reljefu i uz pažljivo farbanje može da se dobije lep i uverljiv deo. U setu oznaka postoji dekal sa instrumentima. Ostatak sklapanja se svodi na postavljanje upravljačkih površina na svoja mesta na krilima i repnom delu, stajnog trapa (mogućnost uvučenog i izvučenog sa  „opterećenim“ točkovima) i
izduvne grane. U kutiji se nalaze i dve elise (de Havilland i Rotol) sa pripadajućim spinerima kao i delovi za tropski filter i kuku za Sea Hurricane Mk.Ib koji nisu predviđeni za ovaj čistokrvni lovac Mk.I. List dekala sadrži oznake za dva aparata RAF-a i to:

-Hurricane Mk.I (V6799)na kojem je leteo Ken William Mackenzie iz 501. Squadron-a RAF-a. Poznat je po tome što je 7.oktobra 1940. namerno naleteo (vrhom svog desnog krila) na nemački Meseršmit te ga na taj način tom prilikom i oborio. Pilot Officer Ken je preživeo prilično neprijatno vanredno sletanje.  
-Hurricane Mk.I iz 605 (R4118) (County of Warvick) Squadron, RAF iz septembra 1940. Taj isti aparat je restauriran od strane velikog vazduhoplovnog entuzijaste i danas je u letnom stanju. Više o tome pogledajte ovde.

Kompletan doživljaj pri pregledanju i studiranju sadržaja ove Erfiksove kutije je više nego pozitivan i to počevši od odlične ilustracije na kutiji na kojoj je dočaran upravo trenutak kada je mlađani Ken odvalio levi horizontalni stabilizator i kormilo dubine Meseršmitu Bf-109E. Naravno, tu vrlo dinamičnu ilustraciju potpisuje čuveni Adam Tooby koji se odavno proslavio svojim vrhunskim radovima. Na početku ovog kraktog opisa sadržaja ove kutije sam spomenuo da ova maketa može da se uradi i u nekom višem standardu sa više detalja koji mogu znatno da obogate maketu Harikena Mk.I. Između ostalih i EDUARD se potrudio da izda dosta toga što može da pomogne u tom pravcu. Preporučio bih tri stvari. Prva je set fotoecovanih delova (#491104) na dva lista na kojima su delovi za popunjavanje kabine (vrlo uverljiva trodelna instrumentalna tabla novog tipa, kompletno sedište, kompas, delovi pilotske palice, trim točak, kutije za mape, uzengije za nožne komande pravca, rešetke uvodnika vazduha, okovi boca za kiseonik...), zatim detalji mitraljeskih kutija (vrlo efektni), detalji stajnog trapa i kormila pravca kao i ručice (unutrašnje i spoljne) za otvaranje poklopca kabine. Drugi set je komplet pilotskih gurtni (FE1105) koje su već obojene i treći set (EX712) je set maski za farbanje točkova i prozirnih delova kabine. Maske su na žutom kabuki papiru i vrlo su precizne.

Naravno, postoji još dosta toga što nam je na raspolaganju (od gotovih delova do naše samogradnje) ako poželimo da obogatimo ovu odličnu maketu. Ako odlučimo da ostanemo na ovom nivou detalja koji je dat u kutiji, i to će biti sasvim dovoljno za dobru maketarsku avanturu.