Bf-108

Bf-108 Taifun
EDUARD, 1/32, ProfiPACK #3006
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Početkom tridesetih godina prošlog veka nemačka vazduhoplovna industrija je hvatala zamah razvojem odličnih turističkih, brzih poštanskih i isto tako brzih putničkih aviona. Naravno, svi oni su vremenom, kako se bližio vojni sukob u Evropi, postajali brzi lovački, izviđački i bombarderski avioni ili su bili odlična baza za stvaranje dobro obučenog letačkog kadra koji je posle leteo širom spomenutog kontinenta i Severne Afrike (u istim tim brzim avionima). Bf-108 Tajfun (od juna 1938. Me-108 Taifun) je bio konstruisan kao dvosedi sportsko-turistički avion koji je bio namenjen aeroklupskom letenju, vazduhoplovnim utakmicama i turističkim letovima. Nakon prve A verzije Tajfuna, poznati nemački avio inženjer Robert Lusser (spomenuo sam ga u priči o maketi aviona He-280) kao glavni asistent Vilija Meseršmita je prepravio dvosedi u četvorosedi avion dodavši mu jači Argusov AS 10 C motor sa kojim je značajno unapredio performanse u odnosu na prvu verziju. Tajfun je ujedno bio i neka vrsta probnog stola za kasniju ikonu BFW-a čuveni lovac Me-109 jer su na njemu isprobani neki sklopovi koji su kasnije ubačeni na spomenuti lovac. Kada su civilni avioni počeli da dobijaju ratničke boje i Tajfun je vrlo brzo dobio svoje mesto i ulogu u borbenim eskadrilama kao vazduhoplov za vezu, izviđanje i laki transport. U svim tim ulogama, Tajfun se pokazao odlično. I naši vazduhoplovci su imali prilike da lete na ovom odličnom avionu počevši od 1939. kada je uveden u upotrebu zajedno sa spomenutim 109-kama. Naši piloti i zemaljsko osoblje su imali samo reči hvale o ovom avionu (Bf-108B-1 verzije) koji je i kod nas korišćen u istim ulogama kao i u nemačkom Luftwaffe-u. Za mnogo više informacija o upotrebi Tajfuna kod nas preporučujem članak Meseršmit Bf-108 iz časopisa YUVAM AEROPLAN broj 5 iz 1989. autora Šime Oštrića sa odličnim crtežima Ognjana Petrovića i članak VOJNI AEROPLANI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE (modernizacija-nemački tipovi) iz časopisa za istoriju, muzeologiju i umetnost VESNIK br.37 autora Ognjana M. Petrovića.

Nakon sasvim dobre makete ovog aviona u razmeri 1/48 koju je Eduard lansirao početkom ovog milenijuma (2002), ove godine smo dobili više nego dobru maketu Tajfuna i u razmeri 1/32. Da ne bude zabune alat je pre dve godine realizovala firma Striped Fighter dok je Eduard u svom odličnom maniru obogatio ceo set sa listom fotoecovanih delova, maskama za farbanje i BRASSIN „drvenom“ SCHWARTZ elisom fiksnog koraka. Ovaj potez sa dodatkom Švarcove drvene elise je odličan jer je tim potezom Eduard omogućio pokrivanje svih Tajfuna obzirom da je „metalna“ dvokraka elisa izlivena na ramu „D“ kao standardan deo seta. Poklopac kutije krasi veoma lepa ilustracija Mihala Reinisa na kojoj je, u trenutku izviđanja iznad bojišta u Severnoj Africi, Tajfun koji je pripadao jedinici koja je letela na He-111 u Libiji 1942. a kojom je komandovao kapetan Teo Blajh (Theo Blaich). Po otvaranju kutije sam uočio različito pakovanje ramova sa delovima u odnosu na standardnu Eduardovu praksu. Svaki ram je bio u zasebnoj „mat“ kesici koje nisu bile zatvorene ali su svi ramovi bili uredno složeni bez oštećenih delova. Na ramovima se nalazi ukupno 124 dela u sivoj plastici i 9 odlično izlivenih u kao Egejsko more prozirnoj plastici koja je bez distorzije. Najviše zbog prvog utiska koji je vezan za pomenuto pakovanje ramova u prvom trenutku sam bio malo rezervisaniji prema ovoj maketi (znam, bezveze je ali je tako bilo). Nakon vađenja celokupnog sadržaja iz kutije i prvog pregleda delova ta prvobitna rezervisanost je počela da se pretvara u vrlo pozitivno ushićenje praćeno laganom tahikardijom a kada sam na suvo sastavio trup, krila i na sve to stavio kristalno prozirnu „staklenu baštu“ spontano mi se javila Dženis Džoplin i prva strofa njene slavne pesme „Oh Lord, won't you buy me a Mercedes Benz?". Naravno, prvom prilikom čim sam ulovio malo slobodnog vremena započeo sam i sklapanje prema prethodno dobro proučenom Eduardovom uputstvu koje je standardno pregledno i vrlo jasno. Najveći posao pri sklapanju ove makete je kabinski deo koji je vrlo dobro urađen čak i ako bih ga radio bez Eduardovog eceraja. Svi delovi su dobro izvedeni bez ikakvih komplikacija a u poređenju sa unutrašnjosti pravog aviona stekao sam utisak da je sve na svom mestu. Uverljivosti prilično doprinose i delovi sa fotoecovanog lista sa kojima sigurno neće biti problema tokom rada zbog svojih gabarita i vrlo jasno definisanih linija. Fotoecovanim listom dominiraju instro tabla i vezovi/gurtne za pilota, kopilota i dva putnika na zadnjem sedištu. Instro tabla je iz dva dela, novog tipa sa 3D cagerima i licem table u odlično pogođenoj boji  RLM66 sa svim pripadajućim natpisima, otvorima i indikatorima. Bočni zidovi kabine su predstavljeni delovima D21 i D22 i u kombinaciji sa ecerajem upotpunjuju ceo doživljaj kabine ovog vazduhoplova. Na listu fotoecovanih delova se nalaze još i lanci/komande trimera, retrovizori, delovi nožnih pedala (komandi pravca), veoma jednostavni ali efektni detalji alki za kačenje gurtni... Prilikom sklapanja konzole koja se postavlja između pilotskog/kopilotskog sedišta treba obratiti pažnju na ecovani deo PE29 koji predstavlja ručicu ventila dodatnog rezervoara goriva tj. bureta koje se postavlja umesto desne polovine zadnje putničke klupe i koji ide samo za verziju A označavanja. Ta A verzija označavanja predstavlja upravo Tajfun sa slike na poklopcu kutije iz Sonderkommando Blaich i taj je jedino predstavljen sa metalnom elisom. Ostali Tajfuni su u standardnoj četvorosedoj konfiguraciji sa drvenom Švarc elisom. Još jedan biser ove makete je i maketa motor Argus AS10C. Motor nije bespotrebno razbijen u sitna crevca, svi glavni delovi su prisutni i po sastavljanju predstavljaju veoma lep i autentičan deo. Šteta je što se po sklapanju neće videti osim u slučaju da maketar sam izreže/otvori panel kapotaža a što bi svakako bio veoma lep detalj. Kao što je i sam avion bio jednostavnih linija takva je i maketa pa se praktično nakon završetka radova na kabinskom delu i motoru ostatak sklapanja svodi na vrlo ugodno pasovanje polutki trupa i krila. Krila su izvedena standardno sa donjakom u celom rasponu na koje idu gornjake levog i desnog krila, eleroni i flapsovi koji mogu da se urade u različitim pozicijama (konsultovati fotografije i literaturu). Stajni trap Tajfuna je bio vrlo jednostavan pa je takav i na maketi mada bi bilo dobro dodati cev za hidrauliku koja nije data (čak ni na ecovanom listu). Ovde sam naišao i na jedino mesto sa nezgodnim tragom izbijača koji se nalazi na unutrašnjem delu poklopca stajnog trapa mada to i neće biti neki veliki problem za rešavanje obzirom na veličinu dela. Što se tiče samih točkova oni su dati u dve garniture koje su najviše korišćene kod Tajfuna i to sa „praznim“ felnama i onim poznatim Meseršmitovskim sa šest pera.  Sa druge strane, prilikom pregleda panelinih linija uočio sam nedostatak otvora za točenje goriva i vrata za „prtljag“ koja treba da se nalaze odmah iz kabinskog dela sa leve strane trupa. U stvari, vrata prtljažnog dela jesu tu ali su prilično sramežljivo definisana i urezana. Uopšte gledajući, na oplati trupa i krilima (osim na pojedinim delovima) ne postoje nanesene imitacije zakivaka, šrafova i nitni kojih je sigurno bilo a na čije prisustvo smo itekako navikli kada je u pitanju EDUARD pa bih preporučio obavezno konsultovanje sa dostupnom literaturom i fotografijama. Konturno i po dimenzijama maketa odaje izuzetno uverljiv utisak. Prava vazdušna limuzina. Svi sitni delovi koji se postavljaju spolja na trup ili pod krila kao što su antene, pito cevi, reflektor, rukohvati i slično su odlično dimenzionisani i dobrog izgleda. Već spomenuti prozirni delovi su na posebnom ramu i dati su delovi za otvorenu kabinu (vetrobran, leva i desna vrata koja se otvaraju prema napred i u otvorenom položaju su naslonjena na prednji deo trupa i zadnji deo kabinskog prostora na kojem su dva prozora za putnički deo). Ono što mi se još posebno svidelo kod ovih delova je ivica spoja zadnjeg dela sa vratima koja je predstavljena kao kod pravog aviona u obliku dva blaga luka (pogledati fotografiju sa prozirnim delovima). Ako se maketar odluči za zatvorenu kabinu, tu je jednodelni pokrov kabine sa baš velikim kristalno prozirnim panelima koji omogućavaju sasvim nesmetan pogled i u najzaturenije delove kabinskog prostora.  Kao u svim ProfiPACK kutijama i u ovoj nalazim list žutog Kabukija sa maskama za lakše farbanje prozirnih delova i točkova. Već nekoliko godina u nazad Eduardove maske su odličnog kvaliteta i vrlo preciznog reza te za primenu istih nije potrebna neka velika veština ili pamet nego samo malo strpljenja, mirna ruka i bistar pogled. Set dekala sadrži oznake za pet različitih Luftwaffe Tajfuna. Izbor mi se veoma dopao jer su predstavljeni Tajfuni koji su leteli u jedinicama na svim bojištima na koje je stupila tadašnja okupatorska soldateska. Avioni koji su predstavljeni dekalima:

-Bf-108 iz Sonderkommando Blaich, Tripoli, Libija, janura 1942 (poznati Tajfun sa fotki i ilustracija KG+EM u pustinjskoj šemi farbanja)

-Bf-108 iz jedinice stacionirane u Mađarskoj 1942-1944 (interesantna klasična lovačka šema farbanja sa RLM74/75/76)

-Bf-108 iz Stab I./JG51, zima 1942-1943, SSSR (iz čuvenog JG.51 koji je bio šetan od Francuske, Engleske preko SSSR-a do Afrike...)

-Bf-108 iz 4.(H)/Aufkl. Gr. 13, Rumunija, april 1941 (u sastavnici je napisano da je u pitanju 1940. pred početak kampanje na Balkanu što se ne slaže sa oznakama tj. žutom bojom na nosu i kormilima pravca i dubine koje su nanete u proleće 1941. Interesantna su i netipična slova koja su korišćena za registraciju 4E+RM)

-Bf-108 iz I./JG54 iz francuske kampanje, jun/jul 1940.

Dekali izgledaju odlično po svim pitanjima i ponovio bih pohvalu za izbor obzirom da su prisutne sve glavne šeme bojenja ovog aviona u ratno doba. Eduard je povukao odličan potez udomljavanjem ove makete koja je definitivno najbolja maketa ovog aviona u svim razmerama. Sklapanjem delova iz ove kutije dobijamo dovoljan manevarski prostor za sve naše maketarske želje u vezi sa ovim avionom tj. samo je na nama da li želimo da je uradimo u sitna crevca sa super detaljima ili direkt iz kutije. U oba slučaja čisto maketarsko uživanje je zagarantovano. Zahvaljujem ekipi iz Eduarda na poslanom primerku radi ovog prikaza a još više na pruženoj mogućnosti da uživam u radu sklapajući istu.

Děkuju EDUARD!