SUPERMARINE SPITFIRE Mk.Vb

Supermarine Spitfire Mk.Vb
AIRFIX, 1/48 #A05125
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Supermarinov Spitfajer je nesumnjivo jedna od najuspelijih i najelegantnijih kreacija u istoriji vazduhoplovstva. Za ovaj avion, tokom opisivanja,  može mnogo puta da se upotrebi prefiks „naj“. Za to je svakako najzaslužniji vođa konstruktorskog tima, Redžinald Džozef Mičel (Reginald Joseph Mitchell) ili kako su ga prijatelji zvali „RJ“ (Ar Džej) koji je imao odličnu i vrlo realnu viziju savremenog lovca, elegantnih linija sa svim onovremenskim tehničko-tehnološkim novitetima. Počevši od ručno izrađenog prototipa pod nazivom Type 300 (registracije K5054) koji je poleteo 5. marta 1936, pa sve do poslednjih verzija sa Grifon motorima, ovaj avion sa „bezbroj inkarnacija“  još uvek pleni svojom elegancijom i debelim dosijeom punim istorije. Među mnogim verzijama i podverzijama Spitfajera, Mk.Vb je jedna od najzastupljenijih i predstavlja kamen temeljac u daljem razvoju ovog izuzetnog vazduhoplova.

Engleski proizvođač maketa, stari dobri AIRFIX, nas je obradovao sa odličnim izdanjem ovog poznatog aviona. Delovi makete (ukupno 151 deo) su izliveni korišćenjem novih alata i dolaze nam u standardnoj Erfiksovoj dvodelnoj kutiji na 5 ramova u svetlosivoj boji i jednom ramu od prozirne plastike. Prozirni delovi su upakovani posebno u plastičnu kesicu te su tako dobro zaštićeni od mogućeg oštećenja. Ostali ramovi su zajedno spakovani u veću plastičnu kesicu. Na poklopcu kutije je, pored svih potrebnih informacija o maketi od strane proizvođača, slika poznatog avio ilustratora Adama Tubija (Adam Tooby) na kojoj je predstavljen jedan Mk.Vb (GN-H) u vrlo dinamičnoj situaciji tokom odbrane Malte a u klinču sa italijanskim Fijatima. Sama ilustracija zbog mnoštva detalja na spomenutom Spitu može da bude od velike pomoći ako se maketar odluči da uradi maketu baš tog ponuđeng primerka. Kada se izvade svi ramovi iz kutije, nakon kraćeg zagledanja, dolazi se do neminovnog zaključka da je Erfiks sa ovom maketom (kao i sa svim maketama nove serije bez obzira na razmeru) zakoračio u novo doba koje naprosto diktira viši nivo izrade i inženjeringa. Svi delovi su izliveni čisto i precizno, bez ostataka livenja (čak i na najsitnijim delovima). Vidan napredak je ostvaren i na figuri pilota koja se prilično približila izuzetnim Zvezdinim odlivcima u ovoj razmeri. Daljim pregledom sastavnice se uočava usvojeni modularni tip sastavljanja koji se ogleda u posebnom sastavljanju kompletnog kabinskog dela (zajedno sa bočnim zidovima kabine) koji se po završetku umeće u polutke trupa. Ovakav vid sklapanja maketaru pruža za nijansu relaksiranije sklapanje zbog lakše manipulacije sa delovima tokom samog sklapanja i farbanja. Upravo ti bočni zidovi kabine su urađeni sa lepim detaljima svih glavnih okvira kabine, delovima radio i elektro opreme, kablovima i ostalim pripadajućim elementima. Koliko su detaljno uradili rasklop kabinskog dela pokazuje čak 20 prikazanih koraka od 46 koliko ih ukupno ima u toku sklapanja. Pilotsko sedište je urađeno iz četiri dela, s tim da se ono kao sklopljeno dodaje na leđni oklop koji se kači na kabinsko-trupni okvir na kojem se još nalazi i gornji deo oklopne ploče i sa druge strane lepo izliven deo koji predstavlja regulator voltaže. Instrument tabla je urađena u reljefu, vrlo precizno sa svim pripadajućim i odlično pozicioniranim instrumentima. Na listu sa dekalima se nalazi dekal sa instrumentima koji su sasvim lepo urađeni ali će verovatno biti problem isti korektno zalepiti na reljefnu tablu. Tu do izražaja mogu da dođu maketari koji su ljubitelji farbanja detalja jer u ovoj razmeri to nije problem sa ovako dobro urađenom instro tablom. Kabinski deo je, dakle, sasvim lepo osmišljen i urađen i utisak je da ništa nije mnogo predimenzionirano s obzirom na razmeru. Jedino što fali to su pilotski vezovi na sedištu. Erfiks je zamislio da se taj detalj dobija na figuri pilota ali pošto veoma malo maketara stavlja figure letača u kabine svaki maketar će se verovatno pre odlučiti da sam uradi vezove ili da jednostavno postavi neke iz velike ponude aftermarket proizvođača. Kada kompletiramo kabinu tj. ubacimo u nju i odličnu pilotsku palicu, karakterističan pod kabine i nožne komande pravca, boce sa komprimovanim vazduhom pneumatskog sistema i bocu kiseoničkog sistema te i sve ostale elemente, dobijamo prilično zatrpan ali realan „pilot office“. E, nakon ove faze dolaze i prve „ponude“ u smislu pruženih mogućnosti izbora koji se ogleda u otvorenoj kabini ili zatvorenoj. Otvorena kabina sa navučenim poklopcem pruža dve mogućnosti i to sa otvorenim ili zatvorenim vratima. Ukoliko se opredelite za otvorena (spuštena) vrata, prvo ćete morati iseći deo koji je u sklopu leve polutke trupa. Pri tome je dovoljno da budete pažljivi prilikom sečenja samo prema trupu jer u kompletu postoji deo ganc novih vrata koja su predviđena za ovaj slučaj. Dakle, testericu u ruke i rrrrrrr. Nadalje, pošto su u kompletu date oznake za dva aparata koji se razlikuju u detaljima, Erfiks nam je samim tim obezbedio i dva posebna dela koji čine oplatu trupa ispred same kabine tj. vetrobrana. Oni se razlikuju jer se razlikuju i vetrobrani. Na već pomenutom okviru sa prozirnim delovima se nalaze ukupno tri različita vetrobrana (razlikuju se po obliku i oklopnom staklu), tri različita klizna poklopca kabine (na pravim avionima od duvanog pleksiglasa firme Malkolm), jedan zadnji prozirni fiksni deo kabine (u svim varijantama je isti) i tri različita klizna dela sa fiksnim delom koji se koriste u slučaju da se izabere zatvorena kabina. Na tom okviru su i dva nišana (GM-2 i Type 1 Mk.1), gornje indentifikaciono svetlo i dva krilna završetka (ako se izabere opcija sa skraćenim krilima) i retrovizor koji se postavlja na vrhu vetrobranskog dela. Iz svega ovoga sledi još jedan jednostavan zaključak. Iz ovog seta se mogu uraditi sve podvarijante tipa Mk.Vb a u skoroj budućnosti ćemo imati i Mk.Vc (za ovo sam i lično dobio potvrdu od ljudi iz Erfiksa sa kojima sam razgovarao na SMW2015 u Telfordu). Naravno, ovo nije sve. Krilna sekcija se sastoji iz tri glavna dela i to donjake krila iz jednog dela i dve polutke koje čine gornjake krila tipa „b“.  Pre sklapanja krila treba na svoje mesto postaviti i zalepiti deo glavne ramenjače krila na koje je postavljen koren glavnog stajnog trapa. Erfiks je ovaj deo sasvim jednostavno i lepo predstavio iako je to mali i skučen prostor može da predstavlja interesantan detalj. Tu su još i delovi koji čine kutije stajnog trapa a ako se želi uraditi verzija aparata koji je spreman za neki daljinski prelet potrebno je izbušiti odgovarajuće rupe za pinove dela koji predstavlja dodatni spoljni rezervoar. Krilca (tipa Friz) su odlivena u jednom delu i data su sa lepim detaljima šarki kojima su spojena za krila. Za razliku od njih, zakrilca (flapsovi) su izliveni zajedno sa donjakom krila (verovatno zato što ona nisu ni stajala u spuštenom položaju dok je avion na zemlji). Spoljni detalji na trupu i krilima, kao što su panelne linije, su dati u negativu tj. urezani su sasvim dovoljno da mogu da istrpe nekoliko slojeva prajmera, boje, lakova i ostale maketarske kozmetike i da pritom i dalje budu tu gde jesu. Lepi detalji su i šarke na pristupnim otvorima na trupu kao i glavni zavrtnji sa upuštenim glavama na oplati motora i Vouks filtera. Kada smo kod Vouks filtera, osim njega, u kompletu je dat i klasičan podtrupni uvodnik vazduha filtera koji se koristi ukoliko se radi aparat sa evropskog kontinentalnog vojišta. Repna sekcija je sačinjena od vertikalnog stabilizatora koji je sastavni deo polutki trupa, horizontalnih stabilizatora koji se posebno sklapaju i potom lepe na repni deo. Nakon toga, sve je spremno za kormila dubine i pravca koji su prekriveni platnom na čijim se površinama sasvim fino ocrtavaju rebra konstrukcije spomenutih kormila. Ni previše ni premalo, ovaj detalj sa završnim mat lakom može da bude izuzetno zanimljiv. Stajni trap može biti uvučen ili izvučen. Naravno, ukoliko se odlučite za izvučen, tu su svi potrebni delovi ovog jednostavnog stajnog trapa s tim što možete da birate između dva tipa felni i to sa pet „pera“ ili ona sa ravnim zatvorenim tipom. Pneumatici su dati „pod opterećenjem“ što maketi u statičnom zemaljskom modu daje malo dinamike.  Izduvnici su dati u tri različite verzije i to jedna sa „klasičnim“ izduvnicima i dve različite sa oblikom „ribljeg repa“ („fish tail“). Gde su izduvnici, tu su i elise. Erfiks nas je u ovom kompletu opskrbio sa dve elise sa pripadajućim spinerima. Može da se bira između trokrake tipa Rotol R prečnika 3,28 m (na pravom avionu) sa drvenim kracima ili kompletno duraluminijumske elise tipa De Havilland DH 24/4 istog prečnika. I to nije sve! Kao što sam već spomenuo, u doglednoj budućnosti se sprema i Mk.Vc verzija te je u ovom kompletu na ramovima prisutno i dosta delova koji će moći da se upotrebe upravo za taj podtip čuvenog Spita Mk.V kao što su avio bombe sa kompletnim nosačima i podtrupnim pilonima. Poredeći konture delova krila i trupa sa crtežima iz fantastične publikacije „SPITFAJER“ (autori Aleksandar Kolo i Bojan Dimitrijević) našao sam da su poklapanja bezmalo u milimetar. Iako nisam u grupi „brojača zakovica“ na delovima makete ovo saznanje me posebno raduje. Erfiks je i sa ovom maketom uradio dobar posao. Posebno što se u kompletu nalaze zaista svi potrebni delovi za Mk.Vb bilo koje podvarijante. Nakon dobrog pretresanja ramova i delova, sastavljanja „na suvo“ i poređenja sa ostalim dostupnim maketama ovog tipa u razmeri 1/48 mogu slobodno da kažem da je ovo najbolja opcija za Mk.Vb. Naravno, sklapanje će pokazati da li se Erfiks primakao japanskoj Tamiji po pitanju preciznosti i uklapanja ali o tom potom.
Kao što sam već napomenuo, u kutiji su dati dekali za dva aparata i to:
-Spitfire Mk.Vb koji je leteo u No.249 (Gold Coast) Skvadronu, RAF, u toku operacije „Spoter“ sa aerodroma Ta’ Qali, Malta, 1942, i
-Spitfire Mk.Vb koji je restauriran u Imperial War Museum u Daksvordu 2013. i predstavlja aparat iz poljskog No.317 lovačkog skvadrona.
List sa dekalima nije velik ali se na njemu nalaze svi potrebni dekali za označavanje pomenuta dva aparata kao i ceo potreban set servisnih natpisa i britanskih nacionalnih oznaka iz tog perioda. Maketu sam kupio u beogradskom „Papir koloru“ koji u ponudi ima celokupan Erfiksov program. Ovo posebno napominjem jer je lepo da su nam ovakve makete dostupne na našem tržištu.