Bf-109G-10 WNF/Diana, EDUARD, 1/48, ProfiPACK (#82161)

Bf-109G-10 WNF/Diana
EDUARD, 1/48, ProfiPACK #82161
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić



Nakon prelomnih bitaka u 1942. i 1943. u kojima su nemačke armije dobile dobre batine a Luftwaffe nepovratno

počela da gubi premoć u vazduhu, planeri u Berlinu su shvatili da moraju osetno da poboljšaju lovačku avijaciju

koja će sve više imati odbrambeni karakter jer su ritam na bojnim poljima počeli da diktiraju oni koji su do tada

bili uglavnom u defanzivi. Obzirom da su se i proizvodni kapaciteti i dostupni resursi sve više smanjivali to nije

bio lak zadatak. Dolaskom na scenu odličnog motora DB-605 stvorili su se uslovi za realizaciju poboljšanog lovca

iz familije Gustav kojeg je Vili Meseršmit označio kao G-10. Ovaj lepotan je mogao da parira odličnim sovjetskim i

zapadnim lovcima skoro na svim visinama i pri svim brzinama a na njemu su mogli da se upotrebe sklopovi i od

starijih varijanti (delovi sa stokova) od kojih je na posletku i nastao ali je zbog novog motora dobio osetno

drugačiju konstrukciju oplate „nosnog“ dela kao i malo drugačiji vertikalni stabilizator, kormilo pravca, uvodnike

vazduha... Bf-109 je kroz sve vreme trajanja Drugog svetskog rata bio kičma nemačke lovačke avijacije a jedna od

poslednjih njegovih inkarnacija, Bf-109G-10, je bio omiljen među pilotima sa statusom „Experten“ kao i među manje

iskusnim poletarcima a zbog velike potražnje u operativnim gešvaderima proizvođen je na nekoliko mesta. Generalno,

glavne lokacije za proizvodnju G-10 su bile u Meseršmitovoj fabrici u Regensburgu i u austrijskom Viner Nojštatu

(W.N.F. Wiener Neustadt) a proizvedeni primerci su se razlikovali po nekim detaljima...
Sada već čuvena (po kvalitetu i tačnosti) Eduardova serija maketa nemačkih lovaca iz familije „Gustav“ u razmeri

1/48 se nastavila sa izbacivanjem na tržište podvarijante G-10 koja je proizvođena u spomenutoj austrijskoj

fabrici W.N.F. u Viner Nojštatu i u češkoj „Diani“ (maketu njihovog G-10 tj. AVIA S-99/C-10 smo već predstavili

ovde). Nakon lansiranja podvarijante „Regensburg“  Eduard je uspeo da sažme sve karakteristične detalje za W.N.F.

(Diana) podvarijantu i da nam je ponudi u ProfiPACK kutiji pod brojem 82161. Plastika koja se nalazi u ovom

pakovanju je identična sa onom u spomenutoj ČSSR verziji S-99/C-10 koja je došla u LIMITED EDITION seriji.
Na poklopcu ove kutije se nalazi odlična i ujedno vrlo dinamična ilustracija „desetke“ u pokušaju poletanja dok je

sustižu sovjetski Jakovi. Obzirom da su u kutiji u setu dekala i oznake za ovaj „beli 11“ iz JG.52 koji je

pronađen napušten u aprilu 1945. izgleda da oni oslikani sovjetski letčiki nisu dobro uradili svoj posao.
Glavna razlika u plastici u odnosu na Regensburg varijantu je u ramu na kojem se nalaze gornjake oba krila. Na

gornjakama Regensburg varijante G-10 su se nalazile guke dok su kod ovog G-10 proizvedenog u W.N.F. te guke

zamenjene tj. promenjena je geometrija gornjeg dela krila (pogledati fotke detalja gornjake krila).
U kutiji na ramovima se nalazi preko 180 delova od kojih je više od 70 označeno kao neupotrebljivo za ovu

podvarijantu ali zato ti delovi ostaju u setu rezervnih delova koji i tekao mogu biti od koristi u nekim narednim

projektima ili pri pomoći nekom kolegi koji ima čudesni tepih koji sakriva/guta ispale delove...
Geometrija prednjeg dela trupa (oplata motora do kabinskog dela) je takođe izmenjena zbog novog motora DB-605 pa

je i ona odlično predstavljena na polutkama trupa.
Panelne linije su odlično izvedene i sasvim su uverljive po širini i dubini za ovu razmeru dok su „zakovice“ na

svim potrebnim mestima i u odgovarajućem broju (nisam brojač zakovica ali me to ponekad’ ponese...:-)) u odnosu na

dostupne tehničke crteže.
O ovako uspeloj maketi mogu da se pišu sabrana dela u opisu delova ali je ipak najbitnije da rad na celokupnoj

novoj „Gustav“ seriji predstavlja zaista veliko uživanje. I ne samo uživanje zbog lakog sklapanja nego i zbog toga

što ove makete svakom maketaru daju odličnu osnovu za iskazivanje svojih mogućnosti u smislu rada na detaljima

koji su prisutni na delovima. Detalji su odlično predstavljeni i sasvim dovoljno izraženi da mogu mirno da se

obrađuju bez bojazni da će biti izgubljeni.
Na standardnom listu eceraja za ProfiPACK kutiju se nalaze 44 dodatna dela od kojih su neku obojeni (pilotske

gurtne, instro tabla sa ispupčenim staklenim delovima instrumenata, sve konzole sa instrumentima...). Nakon

pažljivog rada sa ovim delovima nivo autentičnosti na maketi se dodatno osetno podiže. U sklopu ovog lista sa

ecerajem se nalazi i šablon koji se koristi za ucrezivanje dva panela koji se nalaze ispred samog vetrobrana.
Ram sa prozirnim delovima je bogat i na njemu se nalaze vetrobrani i „Galand“ poklopci za nekoliko podvarijanti

ovog veoma uspelog lovca. Jedan od bisera je i deo koji ide u kabinu i koji predstavlja cev za proveru goriva...
List žutog samolepljivog kabuki papira je nosač za maske koje se koriste pri farbanju prozirnih delova vetrobrana

i poklopca kabine, prozirne oklopne ploče, točkova i pozicionih svetala na krajevima krila. U ovom setu je i

dodatak za farbanje mađarskih oznaka koje se kombinuju sa dekalima. Vrlo interesantno rešenje.
Set dekala sadrži nacionalne i ostale oznake za sledeće avione:
-Bf-109G-10/U4, II./JG52 „beli 11“ koji je zarobljen na aerodromu u Brnu aprila 1945.
-Bf-109G-10/U4, „žuti 12“ iz mađarske 101.lovačke eskadrile koji je zarobljen na aerodromu Neubiberg u Nemačkoj

maja 1945.
-Bf-109G-10/U4, II./JG52 „beli 5“ takođe zarobljen na aerodromu Neubiberg u Nemačkoj maja ’45
-Bf-109G-10/U4 „beli 15“ iz Jaste 5 koja je bila u sastavu ROA a zarobljen je kod mesta Nemecky Brod maja 1945.
Lepa kolekcija zarobljenih „desetki“...
Lista dekala sa servisnim natpisima je odlična po pitanju štampe i boje a i sami natpisi su na nemačkom jeziku u

odgovarajućem fontu (provereno na objavljenim dostupnim fotografijama).
Sastavnica je u A4 formatu na glatkom kvalitetnom papiru po standardnom Eduardovom redosledu od prikaza ramova,  

sklapanja i postavljanja maski preko odličnih kolor ilustracija svake od navedenih mašina do vrlo upotrebljivog

prikaza postavljanja servisnih natpisa.
Obzirom da sam do sada sastavio dva Eduardova Gustava (drugih podvarijanti), siguran sam da će i ova „desetka“

pružiti pravo maketarsko zadovoljstvo u radu. G-10 se nalazio i u posleratnoj upotrebi u nekoliko vazduhoplovstava

pa i tu mogu da se nađu vrlo interesantne šeme bojenja (npr. naši i bugarski posleratni).
Odličan kvalitet, po svim pitanjima, krasi ovu maketu te je stoga vrlo rado preporučujem svim ljubiteljima čuvenih

elegantnih Meseršmitovih lovaca.
EDUARD-u se zahvaljujem na ustupljenoj maketi i pruženoj maketarskoj radosti koju vrlo rado delim sa svima koje

interesuje ova divna plastika.