Pfalz D.IIIa

Pfalz D.IIIa
EDUARD, 1/48, WEEKEND edition (#8414)
ZOOM FE1171
Tekst: Zoran Jakovljević Profa
Fotografije: Miroslav D. Šljivić

Avion Pfalz D.III i njegova modifikacija D.IIIa su se pojavili relativno kasno u toku Velikog rata. Kompanija Pfalz Flugzeugwerke iz Špejera je počela njihovu proizvodnju sredinom 1917, po konstrukciji inženjera Rudolfa Gehringera. Prototip se pojavio maja te godine, ali je bilo potrebno nešto izmena u konstrukciji pre no što je inspektorat vazduhoplovstva (Idflieg) prihvatio ovaj tip za operativnu upotrebu. Prvi primerci su počeli da pristižu na front jula 1917, i proizvodnja je trajala do maja sledeće godine.Avion se odlikovao manevarskim sposobnostima i preglednošću, brzina penjanja i leta su bile dobre, ali je položaj mitraljeza u trupu, van domašaja pilota, bio odmah žestoko kritikovan. Bez izmena u konstrukciji, mitraljezi su premešteni na trup, ispred pilota, i nastao je model D.IIIa. Usput su izmenjeni i horizontalni stabilizator i krajevi donjih krila.Za pogon je upotrebljen standardni šestocilindrični redni motor Mercedes D.IIIa sa 180KS, koji je omogućavao postizanje brzine od 165km/h na visini od 3,000m, sa doletom od 2 i po sata.Iako je Pfalz D.IIIa po nekim mogućnostima bio slabiji od Albatrosa D.III i D.V, mnogi piloti su ga voleli jer je bio jače konstrukcije te je dozvoljavao brzo poniranje i oštro manevrisanje.Od ukupno izrađenih 1,010 komada, do kraja rata je na frontu bilo prisutno svega oko 100 primeraka. Zbog zastarelosti je većina preživelih primeraka zamenjena novim lovcima i prebačena u pilotske škole.

Maketa ovog aviona u Eduardovom programu nije novost, proizvodi se od 1996. godine, ali je najsvežije pakovanje u novom „weekend“ formatu, sa 4 različite šeme bojenja definitivno zanimljivo. Kalup makete pokazuje znake korišćenja, sa viškom materijala od livenja na koji nismo navikli od Eduarda. Tamno siva plastika je standardno dobra, ali su površinski detalji i dalje prvoklasni. Maketa je izlivena na dva rama, a prijatno iznenađenje je film sa iscrtanim vetrobranom (u dva primerka, za svaki slučaj), nešto što i dalje nedostaje u većini Eduardovih pakovanja u manjoj (mojoj omiljenoj) razmeri. Nivo detalja u kabini i na trupu je zadovoljavajući, instrumenti i sigurnosni pojasevi su pokriveni dekalima, a maketari mogu po svojoj volji da dodaju ono što nedostaje. Date su tri table dekala, jedna pokriva oznake za sve date avione, a na dve je dato štampano platno, tzv. „lozenge“ kamuflaža, ukrojena po površini krila. Uputstvo je standardno za Eduard, pregledno i jednoznačno, na prvoj strani je pregled svih delova, dalje četiri stranice pokrivaju postupak sastavljanja, i na kraju je detaljna šema bojenj i označavanja za sve date primerke. Poslednja stranica prikazuje način postavljanja „lozenge“.
Pored standardnog pakovanja, ja sam dobio i komplet ecovanih delova (ZOOM #1171) predviđen za ovo pakovanje i on se sastoji od detalja u pilotskoj kabini (instrument-table, pojaseva, pedala...), obloga mitraljeza, sitnih elemenata i komandi kontrolnih površina. Iako su svi ti delovi dati u plastici, dimenzije i preciznost izrade eceraja će umnogome poboljšati krajnji izgled makete. Ono od čega maketari najviše zaziru,  razvlačenje sajli, ne bi smeo da bude problem. Raspored je standardan za jednosede lovce, razmera omogućava precizno postavljanje, ali istovremeno iziskuje i izradu okaca i španera za učvršćivanje, ukoliko se posvećujete detaljisanju.
Izrada makete me tek čeka, i biće detaljno opisana na ovim stranicama. Verujem da će iziskivati nešto više truda nego obično, zbog istrošenosti kalupa, ali ne sumnjam da se svaki maketar na kraju može ponositi gotovim primerkom. O tom potom…
Želeo bih da se zahvalim Eduardu i redakciji Maketara PLUS za ustupljenu maketu i priliku da uživam u njenoj izradi.